Biblioteke i knjige

Prve biblioteke nastale su pre više hiljada godina i kao takva forma ali naravno uz modernizaciju ostale veoma popularne do današnjih dana. Jedna od prvih javnih institucija koju sam posetila kada sam došla u Norveškoj je bila biblioteka u Sandesu, i to iz dva razloga. Prvi razlog su bila moja deca, jer mi je trebalo nešto za učenje čitanja i nešto tipa za laku noć. Drugi razlog, su mi je bile knjige za učenje jezika  kao nešto što je must have za svakoga ko dodje ovde i planira da živi i radi.

Još uvek pamtim to vreme kada sam morala da pre nego što podjem negde gde treba nešto pitati, prvo moram da smislim rečenice napišem ih u google prevodiocu i na putu do tamo ponavljam u sebi nebi li zapamtila. Kod učenja jezika uvek je lakše razumeti nego govoriti. Tako pripremljena sam otišla u biblioteku i naravno naišla na veoma ljubaznu bibliotekarku koja me je odmah uputila u deo sa knjigama za učenje norveškog jezika.

Što se tiče pozajmljivanja knjiga kao i samog učlanjivanja sve je veoma jednostvno i besplatno. Potrebno je imati samo personalni broj, to je kao jedinstveni matični broj gradjana sa kojim te uvode u sistem, nakon čega dobiješ karticu sa pinom koju koristiš prilikom pozajmljivanja i vraćanja knjiga. Kartica važi za celu Norvešku.

Ono što je veoma važno onima koji žele da uče jezik i vežbaju govor sa drugim ljudima kako sa strancima tako i sa  norvežanima je to da se u bibliotekama organizuju i besplatna okupljanja i druženja. Tu se mogu voditi razgovori na različite teme što može pomoći prilikom učenja i socijalizacije u novoj sredini.

IMG_20181106_171023
#Biblioteka u Oslu#Lambertseter tržni centar# Deichman biblioteka#📚📙📘📗📖

Ovde u Oslu imate oko 40 biblioteka gde možete otići i lično potražiti ono što vas interesuje, ali možete i preko web stranice (https://www.deichman.no) pretražiti naslove i naručiti knjige koje želite da pročitate. To znači da ne morate da obilazite sve biblioteke u gradu, nego vam jednostavno knjiga koju ste naručili putem interneta dodje u najbližu vama biblioteku i onda putem sms stigne obaveštenje da možete da je pokupite.Knjige se obično iznajmljuju na 30 dana sa mogućnošću produženja ako nema mnogo onih koji su na listi čekanja.

Organizuju se i različite radionice za decu, od crtanja i igranja kockicama do čitanja raznih književnih dela od strane pisaca, glumaca ili učitelja a sve u cilju približavanja knjige deci. Tako se stvara jedna zdrava navika kod deteta koja ostaje za ceo život.

Mi živimo u digitalnom vremenu i veliki deo informacija je dostupno na internetu, popularne su i digitalne(elektronske knjige) knjige, medjutim ima i nas koji još uvek volimo da dok čitamo držimo knjigu u rukama. U vezi sa tim bih želela da kažem nešto što mi se skoro dogodilo. Kupila sam knjigu preko neta i držim je tako u rukama i mirišem je. Moja deca me gledaju i smeju se, pitaju se ko još normalan miriše knjige….Morala sam da izadjem na google i ukucam u pretraživač “miris knjige” da mi deca nebi pomislila slučajno da sam luda … Smešno ili tužno…protumačite sami.

Knjige u školama su besplatne tako da kad vam deca krenu u novi razred ne morate da brinete kako kupiti knjige. Nisu samo knjige besplatne nego i sveske tako da vam je dovoljno da kupite ranac i pernicu za olovke i spremni ste za novu školsku godinu. Ali kao što sam već napomenula da živimo u doba kompjutera u školama se polako knjige i sveske zamenjuju laptopovima koji se djacima takodje daju besplatno.

Stalno se vodi polemika da je u Norveškoj skup život, da se plaća sve i da je samo vazduh besplatan. Stalno se govori o troškovima putarine i plaćnju licence za gledanje nacionalne televizije čiji sam i ja lično protivnik sobzirom da ova država ima para u fondovima i više nego dovoljno. Moj savet je da se treba okrenuti knjizi jer samo obrazovan narod može da se izbori sa problemima. Svima bi trebalo da bude jasno da – ” ukoliko želiš da uništiš državu ili jedan narod počni od obrazovanja”. I da završim citatom Ive Andrića koji glasi:

“Ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život.”

 

 

Advertisements

Srpska škola u Oslu

„Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.“

Nelson Mandela

 

Jedna od veoma bitnih stvari u životu je svakako obazovanje. Ministarstvo Republike Srbije se potrudilo da obezbedi nastavu na srpskom jeziku za decu u Oslu po posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu. Nastavni predmeti su Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

Nastava se odvija u prostorijama škole Frydenberg https://goo.gl/maps/FKbWt6fAk452 vikendom sa učiteljicom Jelenom Diklic. Na FB se mogu naći pod imenom Srpska škola u Oslu .20181021_204803

Veoma je važno da deca koja žive van svoje matične zemlje neguju svoju kulturu i svoj jezik. Preporučujem svima koji su u mogućnosti da odvoje dva sata vikendom i odvedu svoje dete na nastavu koja je besplatna a po mom misljenju veoma korisna za dete pa i za roditelja.

Školu trenutno pohadjaju oko 130 učenika podeljenih u 5 grupa.

Prošle godine je bio organizovan i kros pod pokroviteljstvom RTS-a. Deca su imala organizovan i hor gde su svoje pevačko umeće pokazala na završnoj priredbi za školsku 2017/2018.godinu.

Treba pohvaliti i sav trud koji su uložili i roditelji kao i drugi saradnici da bi škola mogla da funkcioniše.

Moram da kažem da je ovo moje lično mišljenje kao roditelja i moja potreba da podelim inforamacije u vezi škole. U razgovoru sa prijateljima kao i prema pisanjima na javnim mrežama sve više je ljudi koji se odlučuju na preseljenje u Norvešku sa porodicom. Samim tim biće više dece i roditelja koji su zaiteresovani za školu pa će im nadam se informacije biti od koristi. Ima i onih koji se vraćaju pa će svakako deci biti lakše da nastave školovanje u Srbiji.

 „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i poštujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se medju sobom razumevati i umno sjedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“

Vuk Stefanović Karadžić

 

Bele drvene kuće i orhideje

Živimo u doba interneta, Google maps-a i brojnih drugih mobilnih aplikacija i elektronskih uredja koji nam olakšavaju život. Potrebno je samo ukucati adresu nekog mesta na planeti i dobićete uputstvo gde se to tačno nalazi, kako doći do odredišta sa slikama tog mesta. Satelitski prikaz vam omogućava još bolji pogled na željeno mesto. Tako možete putovati svetom a da se ne pomerite iz fotelje.

Mnogima od vas se verovatno desilo da nakon što ste videli te gradove, zemlje, mora i mnoge svetske atrakcije odlučite da ih lično posetite. Pre mog odlaska u Norvešku čitala sam puno, gledala slike, krstarila internetom,  koristila Google maps. Imala sam prilike da vidim i putem Skyp-a neke delove sa severa – oblast Tromsø, a zatim i Zapadnu Norvesku – Rogaland sa gradovima Sandnes i Stavanger.

Moj prvi let avionom od Osla do Stavangera bio je fascinantan, jer sam se približavala onome što sam samo videla putem interneta. Norveška je zemlja prirodnih lepota i nekako je sve u tom stilu. Pogledom iz aviona nećete biti fascinirani višespratnicama ili nekim grandioznim gradjevinama, videćete uglavnom vodu, kamen, šume, zelene površine i tek po negde neku drvenu kuću, usamljenu. Sve je tako nisko i prizemno i sve se uklapa u prirodno okruženje.

Mene su oduševljavale drvene kuće. Dvospratne drvene kuće ofarbane u belo sa krovovima pokrivenim crnim lakiranim crepom. Pitala sam se zašto ljudi u 21.veku žive u drvenim kućama i došla do zaključka da je drvo dobro kao izolacija, da se brzo grade i da su sve završene od temelja do krova.

IMG_20181003_200624

 

Kada se vozite naseljenim mestima možete videti da su im prozori veoma veliki i bez zavesa iz razloga bolje osvetljenosti.

Ako šetate ili vozite bicikl kroz naselja možete videti ljude u svojim domovima a jedina smetnja tom prizoru su orhideje na prozorima koje su kao ukras u svoj toj jednostavnosti. Ima ih u raznim bojama. Preovladavaju bele i nekoliko nijansi roze boje. Žute su malo redje ali ništa manje lepe. Cvet je veličanstven tako jednostavan i sofisticiran. Orhideje su i simbol plodnosti i jedan od najlepših cvetova na svetu.Pored orhideja prozore krase svećnjaci sa svećama bele boje raznih dimenzija i oblika.

 

DSC03712

U periodu kada smo živeli u Sandnesu imala sam omiljeni prozor sa belom orhidejom. Kada bih prošla putem tražila bih je pogledom. Kako je tamo bilo stalno oblačno i kiša je padala teško je bilo biti dobro raspoložen a posebno kad je radni dan a ti moraš na posao. Tako su moji kišni dani bili vedriji samim pogledom na nju. Ovo je samo dokaz da utiče i na raspoloženje.

Osećaj koji se javlja kada si prisutan tu i prolaziš pored tih kuća je predivan. Na vratima stoje pločice sa imenima svih ukućana a ne samo prezime porodice koja tu zivi. To je tako simpatično kada pridješ vratima a na njima stoji velkomen – što znači – dobrodošli a na drugoj stoji otprilike ovako -“ Ovde žive: Andre,Julie,Amalie og Håkon.“  Često su tu i neki ukrasi poput srca od prtenog konca.

Dvorišta su uglavnom bez ograde, samo po negde možete videti živu ogradu ili neko ukrasno žbunje.

Iako je uvreženo mišljenje da su Norvežani hladni ljudi sa severa mislim to i nije baš tako. Sve odiše toplinom, mirom i sigurnošću. Sobzirom da je Norveška Kraljevina sa kraljem Haraldom i kraljicom Sonjom na prestolu imate utisak baš kao da ste u nekoj bajci.

Tamo daleko…

Kad odlučiš da izadješ iz svoje zone komfora nakon 37 godina života na jednom mestu, ti odeš 2700 km daleko. Ta zona sigurnosti prekinuta je jednog letnjeg dana 2013.godine kada sam prvi put u svom životu sela na avion i otiša tamo daleko. Moja porodica, muž i naše dvoje dece proveli smo celu noć na aerodromu u Oslu čekajući avion za Stavanger.

Pored nas osam velikih i dva mala kofera puna ličnih stvari, nadanja i očekivanja za  neko bolje i srećnije sutra. Ljudi napuštaju svoje domove iz različitih razloga se sele ostavljaju sve …

Ja možda ne mogu da vam pomognem da promenite život i odete odatle ali mogu i ovim putem to upravo i radim da vam dočaram život ovde u Norveškoj. Život nas koji više nismo tamo na brdovitom balkanu….

Svako od nas je bar jednom rekao: „Da mogu samo da odem, dosta mi je svega i politike, ratovanja, nemaštine. Ovde se ne živi, ovde se životari…“

Za sve one koji žele da saznaju nešto više o životu u Norveškoj od nekoga ko živi porodični život pišem ove strane.