Bele drvene kuće i orhideje

Živimo u doba interneta, Google maps-a i brojnih drugih mobilnih aplikacija i elektronskih uredja koji nam olakšavaju život. Potrebno je samo ukucati adresu nekog mesta na planeti i dobićete uputstvo gde se to tačno nalazi, kako doći do odredišta sa slikama tog mesta. Satelitski prikaz vam omogućava još bolji pogled na željeno mesto. Tako možete putovati svetom a da se ne pomerite iz fotelje.

Mnogima od vas se verovatno desilo da nakon što ste videli te gradove, zemlje, mora i mnoge svetske atrakcije odlučite da ih lično posetite. Pre mog odlaska u Norvešku čitala sam puno, gledala slike, krstarila internetom,  koristila Google maps. Imala sam prilike da vidim i putem Skyp-a neke delove sa severa – oblast Tromsø, a zatim i Zapadnu Norvesku – Rogaland sa gradovima Sandnes i Stavanger.

Moj prvi let avionom od Osla do Stavangera bio je fascinantan, jer sam se približavala onome što sam samo videla putem interneta. Norveška je zemlja prirodnih lepota i nekako je sve u tom stilu. Pogledom iz aviona nećete biti fascinirani višespratnicama ili nekim grandioznim gradjevinama, videćete uglavnom vodu, kamen, šume, zelene površine i tek po negde neku drvenu kuću, usamljenu. Sve je tako nisko i prizemno i sve se uklapa u prirodno okruženje.

Mene su oduševljavale drvene kuće. Dvospratne drvene kuće ofarbane u belo sa krovovima pokrivenim crnim lakiranim crepom. Pitala sam se zašto ljudi u 21.veku žive u drvenim kućama i došla do zaključka da je drvo dobro kao izolacija, da se brzo grade i da su sve završene od temelja do krova.

IMG_20181003_200624

 

Kada se vozite naseljenim mestima možete videti da su im prozori veoma veliki i bez zavesa iz razloga bolje osvetljenosti.

Ako šetate ili vozite bicikl kroz naselja možete videti ljude u svojim domovima a jedina smetnja tom prizoru su orhideje na prozorima koje su kao ukras u svoj toj jednostavnosti. Ima ih u raznim bojama. Preovladavaju bele i nekoliko nijansi roze boje. Žute su malo redje ali ništa manje lepe. Cvet je veličanstven tako jednostavan i sofisticiran. Orhideje su i simbol plodnosti i jedan od najlepših cvetova na svetu.Pored orhideja prozore krase svećnjaci sa svećama bele boje raznih dimenzija i oblika.

 

DSC03712

U periodu kada smo živeli u Sandnesu imala sam omiljeni prozor sa belom orhidejom. Kada bih prošla putem tražila bih je pogledom. Kako je tamo bilo stalno oblačno i kiša je padala teško je bilo biti dobro raspoložen a posebno kad je radni dan a ti moraš na posao. Tako su moji kišni dani bili vedriji samim pogledom na nju. Ovo je samo dokaz da utiče i na raspoloženje.

Osećaj koji se javlja kada si prisutan tu i prolaziš pored tih kuća je predivan. Na vratima stoje pločice sa imenima svih ukućana a ne samo prezime porodice koja tu zivi. To je tako simpatično kada pridješ vratima a na njima stoji velkomen – što znači – dobrodošli a na drugoj stoji otprilike ovako -“ Ovde žive: Andre,Julie,Amalie og Håkon.“  Često su tu i neki ukrasi poput srca od prtenog konca.

Dvorišta su uglavnom bez ograde, samo po negde možete videti živu ogradu ili neko ukrasno žbunje.

Iako je uvreženo mišljenje da su Norvežani hladni ljudi sa severa mislim to i nije baš tako. Sve odiše toplinom, mirom i sigurnošću. Sobzirom da je Norveška Kraljevina sa kraljem Haraldom i kraljicom Sonjom na prestolu imate utisak baš kao da ste u nekoj bajci.

Tamo daleko…

Kad odlučiš da izadješ iz svoje zone komfora nakon 37 godina života na jednom mestu, ti odeš 2700 km daleko. Ta zona sigurnosti prekinuta je jednog letnjeg dana 2013.godine kada sam prvi put u svom životu sela na avion i otiša tamo daleko. Moja porodica, muž i naše dvoje dece proveli smo celu noć na aerodromu u Oslu čekajući avion za Stavanger.

Pored nas osam velikih i dva mala kofera puna ličnih stvari, nadanja i očekivanja za  neko bolje i srećnije sutra. Ljudi napuštaju svoje domove iz različitih razloga se sele ostavljaju sve …

Ja možda ne mogu da vam pomognem da promenite život i odete odatle ali mogu i ovim putem to upravo i radim da vam dočaram život ovde u Norveškoj. Život nas koji više nismo tamo na brdovitom balkanu….

Svako od nas je bar jednom rekao: „Da mogu samo da odem, dosta mi je svega i politike, ratovanja, nemaštine. Ovde se ne živi, ovde se životari…“

Za sve one koji žele da saznaju nešto više o životu u Norveškoj od nekoga ko živi porodični život pišem ove strane.