Biblioteke i knjige

Prve biblioteke nastale su pre više hiljada godina i kao takva forma ali naravno uz modernizaciju ostale veoma popularne do današnjih dana. Jedna od prvih javnih institucija koju sam posetila kada sam došla u Norveškoj je bila biblioteka u Sandesu, i to iz dva razloga. Prvi razlog su bila moja deca, jer mi je trebalo nešto za učenje čitanja i nešto tipa za laku noć. Drugi razlog, su mi je bile knjige za učenje jezika  kao nešto što je must have za svakoga ko dodje ovde i planira da živi i radi.

Još uvek pamtim to vreme kada sam morala da pre nego što podjem negde gde treba nešto pitati, prvo moram da smislim rečenice napišem ih u google prevodiocu i na putu do tamo ponavljam u sebi nebi li zapamtila. Kod učenja jezika uvek je lakše razumeti nego govoriti. Tako pripremljena sam otišla u biblioteku i naravno naišla na veoma ljubaznu bibliotekarku koja me je odmah uputila u deo sa knjigama za učenje norveškog jezika.

Što se tiče pozajmljivanja knjiga kao i samog učlanjivanja sve je veoma jednostvno i besplatno. Potrebno je imati samo personalni broj, to je kao jedinstveni matični broj gradjana sa kojim te uvode u sistem, nakon čega dobiješ karticu sa pinom koju koristiš prilikom pozajmljivanja i vraćanja knjiga. Kartica važi za celu Norvešku.

Ono što je veoma važno onima koji žele da uče jezik i vežbaju govor sa drugim ljudima kako sa strancima tako i sa  norvežanima je to da se u bibliotekama organizuju i besplatna okupljanja i druženja. Tu se mogu voditi razgovori na različite teme što može pomoći prilikom učenja i socijalizacije u novoj sredini.

IMG_20181106_171023
#Biblioteka u Oslu#Lambertseter tržni centar# Deichman biblioteka#📚📙📘📗📖

Ovde u Oslu imate oko 40 biblioteka gde možete otići i lično potražiti ono što vas interesuje, ali možete i preko web stranice (https://www.deichman.no) pretražiti naslove i naručiti knjige koje želite da pročitate. To znači da ne morate da obilazite sve biblioteke u gradu, nego vam jednostavno knjiga koju ste naručili putem interneta dodje u najbližu vama biblioteku i onda putem sms stigne obaveštenje da možete da je pokupite.Knjige se obično iznajmljuju na 30 dana sa mogućnošću produženja ako nema mnogo onih koji su na listi čekanja.

Organizuju se i različite radionice za decu, od crtanja i igranja kockicama do čitanja raznih književnih dela od strane pisaca, glumaca ili učitelja a sve u cilju približavanja knjige deci. Tako se stvara jedna zdrava navika kod deteta koja ostaje za ceo život.

Mi živimo u digitalnom vremenu i veliki deo informacija je dostupno na internetu, popularne su i digitalne(elektronske knjige) knjige, medjutim ima i nas koji još uvek volimo da dok čitamo držimo knjigu u rukama. U vezi sa tim bih želela da kažem nešto što mi se skoro dogodilo. Kupila sam knjigu preko neta i držim je tako u rukama i mirišem je. Moja deca me gledaju i smeju se, pitaju se ko još normalan miriše knjige….Morala sam da izadjem na google i ukucam u pretraživač “miris knjige” da mi deca nebi pomislila slučajno da sam luda … Smešno ili tužno…protumačite sami.

Knjige u školama su besplatne tako da kad vam deca krenu u novi razred ne morate da brinete kako kupiti knjige. Nisu samo knjige besplatne nego i sveske tako da vam je dovoljno da kupite ranac i pernicu za olovke i spremni ste za novu školsku godinu. Ali kao što sam već napomenula da živimo u doba kompjutera u školama se polako knjige i sveske zamenjuju laptopovima koji se djacima takodje daju besplatno.

Stalno se vodi polemika da je u Norveškoj skup život, da se plaća sve i da je samo vazduh besplatan. Stalno se govori o troškovima putarine i plaćnju licence za gledanje nacionalne televizije čiji sam i ja lično protivnik sobzirom da ova država ima para u fondovima i više nego dovoljno. Moj savet je da se treba okrenuti knjizi jer samo obrazovan narod može da se izbori sa problemima. Svima bi trebalo da bude jasno da – ” ukoliko želiš da uništiš državu ili jedan narod počni od obrazovanja”. I da završim citatom Ive Andrića koji glasi:

“Ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život.”

 

 

Srpska škola u Oslu

„Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.“

Nelson Mandela

 

Jedna od veoma bitnih stvari u životu je svakako obazovanje. Ministarstvo Republike Srbije se potrudilo da obezbedi nastavu na srpskom jeziku za decu u Oslu po posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu. Nastavni predmeti su Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

Nastava se odvija u prostorijama škole Frydenberg https://goo.gl/maps/FKbWt6fAk452 vikendom sa učiteljicom Jelenom Diklic. Na FB se mogu naći pod imenom Srpska škola u Oslu .20181021_204803

Veoma je važno da deca koja žive van svoje matične zemlje neguju svoju kulturu i svoj jezik. Preporučujem svima koji su u mogućnosti da odvoje dva sata vikendom i odvedu svoje dete na nastavu koja je besplatna a po mom misljenju veoma korisna za dete pa i za roditelja.

Školu trenutno pohadjaju oko 130 učenika podeljenih u 5 grupa.

Prošle godine je bio organizovan i kros pod pokroviteljstvom RTS-a. Deca su imala organizovan i hor gde su svoje pevačko umeće pokazala na završnoj priredbi za školsku 2017/2018.godinu.

Treba pohvaliti i sav trud koji su uložili i roditelji kao i drugi saradnici da bi škola mogla da funkcioniše.

Moram da kažem da je ovo moje lično mišljenje kao roditelja i moja potreba da podelim inforamacije u vezi škole. U razgovoru sa prijateljima kao i prema pisanjima na javnim mrežama sve više je ljudi koji se odlučuju na preseljenje u Norvešku sa porodicom. Samim tim biće više dece i roditelja koji su zaiteresovani za školu pa će im nadam se informacije biti od koristi. Ima i onih koji se vraćaju pa će svakako deci biti lakše da nastave školovanje u Srbiji.

 „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i poštujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se medju sobom razumevati i umno sjedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“

Vuk Stefanović Karadžić